Prema slovu Porodičnog zakona brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca, dok je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca. U oba slučaja ne smeju postojati bračne smetnje među partnerima. 
- Vanbračna zajednica se teže dokazuje od braka, jer je za brak dovoljan dokaz izvod iz matične knjige venčanih. Za vanbračnu zajednicu bitna je trajnost. To znači da postoji namera i svest o trajnijem zajedničkom životu. Trajnost bračne zajednice nije u srpskom pravu objektivno određena kao što je to slučaj u zakonima nekih država gde je dokazivanje lakše. Na primer, u BiH vanbračnom zajednicom smatra se ona koja je trajala minimum tri godine, dok je u Norveškoj potrebno da partneri imaju potomke, ili da je zajednica trajala minimum dve godine - kaže za Baby planetu Uroš Nedeljković iz advokatske kancelarije “Trifković i Milovanović”.
Iako bi to olakšalo mnoge stvari, kod nas ne postoji institucija registrovanja vanbračne zajednice, jer da postoji, onda bi vanbračna zajednica ipak bila forma braka, dodaje Nedeljković. Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim Porodičnim zakonom. Suštinski razlika je u  parčetu papira, a to ume da oteža život partnera. Jedan od većih problema je što, za razliku od bračnih partnera, vanbračni se ne nasleđuju međusobno.
- Imovina koju su stekli za života u vanbračnoj zajednici zajednička je imovina, pravila su ista kao i kod zajedničke imovine supružnika. Pošto je teže dokazivanje njenog postojanja, vanbračni partner ne može ostvariti pravo na porodičnu penziju i ne nasleđuje vanbračnog partnera. U suprotnom došlo bi do čestih zloupotreba - pojašnjava sagovornik Baby planete. -  S druge strane, ako vanbračni partner nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima isto kao da su u formalnom braku, što i jeste suština i obaveza zajedničkog života.
Bračna i vanbračna zajednica su izjednačene kada su u pitanju prava dece. Dete rođeno van braka i usvojeno dete ima jednaka prava kao dete rođeno u braku, dok ranije to nije bio slučaj. Niko dete ne sme da  diskriminiše po ovom osnovu. Brak je kao istorijska kategorija u dobroj meri nastao kako bi se znalo čija su deca. Danas, kada je medicina napredovala pa nije teško utvrditi ko je otac (ili majka), nema potrebe da brak postoji samo iz tog razloga. 
- Dete rođeno van braka može naslediti umrlog roditelja isto kao i dete rođeno u braku. 
Roditelji, bili u braku ili ne, dužni su da izdržavaju svoju decu i da zajednički i sporazumno odlučuju o bitnim pitanjima kada se radi o njima. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta - dodaje Uroš Nedeljković. - Na koncu, šta je bolje, biti u braku ili u vanbračnoj zajednici? Bitno je znati da i jedno i drugo obavezuje i da se i jedno i drugo može zloupotrebiti, ali da ni jedno ni drugo nije prepreka za srećan život. Pravno posledice mogu biti razne, ali posmatrajte vanbračnu zajednicu kao neuknjižen, a brak kao uknjižen stan.
Mnogi ljudi ne sklapaju brak jer ne žele da se gnjave sa papirima i administracijom, ali zbog birokratije na kraju im je mnogo teže da budu u vanbračnoj zajednici nego u braku baš zbog toga što se ona uvek i iznova mora dokazivati, naravno - hrpom papira.

Očinstvo
Za decu rođenu van braka otac je muškarac čije je očinstvo utvrđeno priznanjem ili pravnosnažnom sudskom presudom u parničnom postupku, pojašnjava Uroš Nedeljković i dodaje:
-  Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem. Ako ona imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je dužan da ga pozove kako bi u roku od 30 dana dao izjavu o priznanju očinstva. Ako on u roku od 30 dana ne da nikakvu izjavu ili izjavi da nije otac deteta, matičar je dužan da majku upozna sa pravom na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom. 

Sporazumni rastanak 
Kada se bračni partneri razvode, zakon jasno nalaže kako se postupa u dečjem interesu, uključuje se Centar za socijalni rad, dogovara se model starateljstva nad decom.
U slučaju raskida vanbračne zajednice osnovni problemi su podela zajedničke imovine, izdržavanje dece i vršenje roditeljskog prava.
To se može postići sporazumom između bivših partnera, a ako se strane ne mogu dogovoriti, odlučuje sud u postupku, kao i kod bračnih partnera.